Povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost. Gojaznost je hronična bolest.

Epidemiološki status

Širom Sveta raste broj gojaznih osoba. Gojaznost se javlja u svim životnim dobima. Do puberteta se podjednako javlja i kod dečaka i kod devojčica. Posle puberteta gojaznost je češća kod osoba ženskog pola. Čovek sa najvećom zabeleženom težinom je bio englez Viljem Kenmbel koji je umro u 22. godini života (1978. godine) sa telesnom masom od 340 kilograma. Prekomernu telesnu masu u Srbiji ima 34,2% dece do deset godina starosti. Istraživanje Republičkog instituta ѕa sport je pokazalo da su dečaci danas teži za 14%, a devojčice za 11% u odnosu na istodobne vršnjake merenih 2000. godine. Prema istraživanjima koje je objavio Institut za zaštitu zdravlja Srbije iz 2000. godine više od polovine odraslog stanovništva (54%) ima problem prekomerne uhranjenosti (predgojaznost i gojaznost), pri čemu je 36,7 % odraslih predgojazno, dok je 17,3% gojazno. Najveću ukupnu zastupljenost ima Vojvodina (58,5%). Prosečna vrednost indeksa telesne mase u populaciji odraslog stanovništva Srbije BMI index (body mass index) je 26 kg/m² (a dozvoljeno do 25).

Etiologija

Gojaznost nastaje kao posledica štetne interakcije genotipa (genetičkih odlika pojedinca) i dejstva više različitih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških, socijalnih, metaboličkih, fizioloških i patofizioloških):

a) Gojaznost – Nasledni faktori i štetan doprinos nepravilne ishrane

Istraživanja naučnika iz Finske i Velike Britanije su ukazala da na 16-tom ljudskom hromozomu postoji gen koji utiče na gojaznost. Osobe koje ovaj gen naslede od oba roditelja imaju 70% veći rizik da postanu gojazni. Kada se u organizam duže vreme unosi veća količina energetski hranljivih materija nego što može da se potroši, dolazi do posledičnog taloženja masti i povećanja telesne težine. Ali, ako postoji ravnoteža između unosa hrane i potrošnje energije, do gojaznosti neće doći. Istraživanja na Univerzitetu Vašington, ukazala su da je kod gojaznih osoba izvršena promena crevne flore (sa više enterokoka), što nemaju osobe koje nisu gojazne.

b) Gojaznost – Psihogeni faktori

Hrana često služi kao sredstvo za prevazilaženje loših emocija (frustracije, dosade, nesigurnosti, ljutnje, tuge) ili kao uteha za razne probleme.

v) Fiziološki faktori

Sa starenjem se smanjuje i sposobnost i želja za fizičkom aktivnošću, a najvažniji način kojim se energija oslobađa iz organizma je mišićna aktivnost. Gojaznost nastaje kao posledica većeg unosa hrane u odnosu na fizičku aktivnost.

g) Patofiziološki faktori

Poremećaji lučenja nekih endokrinih žlezda (hipofiza, štitasta, nadbubrežne i polne žlezde) mogu da budu uzrok gojaznosti. Oštećenje centara za regulaciju unosa hrane u mozgu ili njihov poremećaj (malignitet), može usloviti povećanje telesne mase.

Patofiziološki poremećaji i komplikacije bolesti

Gojaznost se ispoljava promenama u telesnoj građi, biohemijskim poremećajima i raznim simptomima i znacima:

• Metaboličko-hormonalne komplikacije (šećerna bolest tip 2, insulinska rezistencija, dislipoproteinemija, hipertenzija),
• Poremećaji na nivou cirkulišućih hormona i drugih faktora (citokina, hormona rasta i dr),
• Bolesti organskih sistema (cerebrovaskularna bolest, srčana insuficijencija, tromboembolijske komplikacije, hipoventilacioni sindrom, holelitijaza, masna infiltracija jetre, disfunkcije imunskog sistema, bolesti kože),
• Maligne bolesti,
• Mehaničke komplikacije (artroza, porast intraabdominalnog pritiska, lumbalni sindrom),
• Hirurške komplikacije,
• Psihosocijalne komplikacije (stres, depresija, povećan rizik invaliditeta, komplikacije na radnom mestu).

Da li Vi imate višak kilograma?

Posavetujte se sa Vašim lekarom o uzrocima gojaznosti i najboljem načinu da je smanjite ili uklonite i time očuvate svoje zdravlje!!! Na ovoj Internet prezentaciji možete proveriti Vaš indeks telesne mase – BMI index (body mass indeks): http://mojtanjir.com/bmi-kalkulator-indeks-telesne-mase