Hipertireoza – povećano lučenje hormona tireoideje se lako prepozna: osoba, a to su češće žene (4:1), postaje nervozna, gubi na telesnoj masi, opada joj kosa, žali se na brz rad srca i/ili nepravilnost rada srca, podrhtava, ima slab san, umorna je, a ne retko ima slabost mišića. Posle dijagnostike, lekovima koji smanjuju sintezu tireoidnih hormona, osoba ponovo uspostavlja normalnu tireoidnu funkciju (remisija), a da bi to stanje što duže potrajalo, savetuje se promena načina života i povećanje praga reakcije na stres. VIŠE…

 

 

Hipotireoza – smanjeno lučenje hormona tireoideje. Obolela osoba se budi sa otocima gornjih kapaka, prstiju šaka, umorna, pospana, oseća se teško, dobija u telesnoj masi, koža postaje hladna, suva, perutava, gruba, trbuh nadut, javlja se zatvor, slabost skeletnih mišića, povećan je krvni pritisak, usled zadržavanja vode u organizmu. Kod velikog broja obolelih od depresije, ispitivanjem se dokaže hipotireoza. Dijagnostika hipotireoze je uspešna i pouzdana. Subkliničku hipoireozu potvrđujemo primenom hipotalamusnog hormona (TRH). VIŠE…

 

Subklinička i manifestna hipotireoza -To je najranija faza smanjenja funkcije štitaste žlezde. Simptomi tj. tegobe koje osoba navodi su oskudni, a i objektivni nalaz tj. znaci su oligosimptomatski. Koliko se često javlja subklinička, pritajena, kompenzovana, blaga, početna hipotireoza? VIŠE…

 

Endokrina orbitopatija – je genski uslovljeno autoimunsko oboljenje, koje može da se ispolji u svim starosnim dobima, ali češće kod mlađih osoba. Zapaljenjskim promenama su zahvaćene sve strukture u očnoj duplji (mišići pokretači očnih jabučica, vezivno tkivo koje ih obavija, masno tkivo, vidni živac i očna jabučica). Otok pomenutih tkiva u očnoj duplji (orbita), potiskuje očnu jabučicu i stiče se utisak „velikih očiju“. Bolest se potvrdi kod osoba sa hipertireozom, ali bolesnici mogu imati i sasvim normalnu funkciju tireoideje. VIŠE…

 

 

Autoimunska bolest tireoideje – AIBT – Autoimuske bolesti su kada naš odbrambeni sistem stvara antitela (autoantitela) protiv nekog svog organa. U našem organizmu postoji odbrambeni tj. imunski sistem. Uloga mu je da nas „štiti“ od infekcija. U uslovima očuvanog zdravlja imunski sistem razlikuje sopstvene molekule od stranih. Njegova složena aktivnost, sinteza antitela, koja je kod zdrave osobe harmonizovana-regulisana, menja se u stanju bolesti i nastaje neki od oblika poremećaja imunoregulacije. VIŠE…

 

Struma – uvećanje mase tkiva štitaste žlezde, koje nije neposredno uzrokovano zapaljenjem. Može da se ispolji kao difuzna i kao nodusna struma, kod pojedinca (sporadično) ili kod velikog broja osoba (>10%), koje žive na istom području (endemskoj strumi). Nodusna struma (nodus lat. čvorić) je najčešće uvećanje žlezdanog tkiva (Adenom). VIŠE… 

 

 

Osteoporoza – metabolička bolest kostiju nastala smanjenjem gustine kostiju i poremećajem strukture kosti, sa visokim rizikom ka čestim mikrofrakturama, posledičnim prelomima kosti, i pri veoma maloj traumi može uzrokovati deformitet i invaliditet. VIŠE…

 

 

 

 

Neplodnost – je izostanak trudnoće, pri redovnim, nezaštićenim polnim odnosima duže od jedne godine. Smatra se da će 85% parova, koji ne koriste kontracepciju i imaju redovne seksualne odnose, ostvariti trudnoću već tokom prve godine, a dodatnih 10% tokom naredne godine. VIŠE…

 

Smanjenje koncentracije vitamina D3 – Klinička praksa i naša dosadašnja istraživanja su ukazali da u našem geografskom području, pri postojećoj insolaciji (izloženosti sunčevim zracima), veliki broj osoba, u svim starosnim dobima, ima smanjene koncentracije vitamina D3. VIŠE…

 

 

Gojaznost – Javlja se u svim životnim dobima. Do puberteta se podjednako javlja i kod dečaka i kod devojčica. Posle puberteta gojaznost je češća kod osoba ženskog pola. Prekomernu telesnu masu u Srbiji ima 34,2% dece do deset godina starosti. Istraživanje Republičkog instituta ѕa sport je pokazalo da su dečaci danas teži za 14%, a devojčice za 11% u odnosu na istodobne vršnjake merenih 2000. godine. VIŠE…